just because I don’t start the conversation, doesn’t mean I’m not dying to talk to you
More you might like
je li uspjela da sazna
da te boli stomak 4 dana
kad pojedes bilo koju vrstu tjestenine
i da ti samo caj od kamilice pomaze
je li uspjela da sazna
da ne umijes da peglas nista
osim one plave kosulje
koja je jednom u toku pranja
primila rozu boju
i trebalo je narednih 7 pranja
da se vrati na prvobitnu
je li uspjela da sazna
da ti se kosa osusi za tacno
21 minut
i da se sisas svake druge subote
u 4 poslije podne
je li uspjela da sazna
da pertle vezes iz jednog poteza
i da svoje bijele patike
nosis samo petkom
je li uspjela da sazna
da si kao dijete zapalio svoje obrve
i malo dohvatio mamine
a da ni sam ne znas kako
poslije toga ste se smijali
iako je njoj bilo krivo
jer ih je tek lijepo oblikovala
je li uspjela da sazna
da volis zelenu boju
ni maslinastu
ni tirkiznu
samo cisto zelenu
i malo zute
je li uspjela da sazna
da tatu nikad nisi upoznao
zato sto je mamu i tebe
davno ostavio
zbog druge zene
i prolaznih stvari
i da si se cetiri godine nakon toga
zakleo da ces mami svaki dan govoriti
da je volis
i da to jos uvijek radis
je li uspjela da sazna
da ti treba mnogo vremena
da se naviknes na promjene
jesi li se navikao na nju?
JAAAAAAAAOOOOOO JEBEM TI
Evo,da vam kažem,bez imalo razmišljanja. Kad bi mi neko ponudio brdo para da odem u drugu državu i ostavim apsolutno sve ovde,otišla bih.
Možda zvučim kao materijalista,ali ljudi moji,ja ovo više ne mogu. Ma i da mi ponude samo da odem,i sama da se snađem prihvatila bih. Ovo me u b i j a.
Obećaj mi da ćeš otići ako jednog dana više ne budem mogla da te nasmejem. Ne muči nas kratkim razgovorima, ako već nekad nismo mogli da se zasitimo priče. Odšetaj od mene ako ti nekad postane teško da me voliš, ili ako u mojim očima više ne budeš video sjaj, već samo tamu. Nemoj da dozvoliš sebi da ikad povisimo glas jedno na drugo i da vikanje bude jedini način da se čujemo. Nemoj više da me gledaš ako prestanem da ti budem lepa ujutru kad se probudim ili kad dođem premorena na kraju dana. Nemoj da me ljubiš ako tvoj puls ostane sasvim miran dok to radiš. Nemoj više da me voziš ukoliko ti tišina sa mnom postane nelagodna. Idi, ako svaki dan budeš morao da mi govoriš kako si umoran i kako je sve u redu. Nemoj me lagati, to neću moći da podnesem. Obećaj mi da ćeš otići, jer to ću lakše preživeti, nego da gledam kako postepeno, ali sigurno, prestaješ da me voliš.
115.
Bez obzira da li je to negde zapisano, znam da ću uspeti. Ako to nije predodređeno, predodrediću, ili ako nije suđeno, ja ću to da uradim. Ako stignem do granice, precrtaću je, ako naiđem na kraj, stvoriću od njega početak.
Slaviša Pavlović
Koliko se stvari skupi u nama kad krenemo da placemo bez poznatog razloga, a ne postoji mogucnost da se zaustavimo.
—